header

::: Prirodne osnove za floru i vegetaciju planinskog masiva Orjena :::

Visoka planina:

Orjen je najviša planina primorskog dinarskog orogena. Drukčije rečeno ovo je jedina dalmatinska visoka planina. Termin je definisao Carl Troll (nemački geograf). Razume se da visoke planine po geomorfološkim, klimatskim i vegetacionim osobinama znatno razlikuju od drugih predela i nižih planina.

Sl. 1. Mnogobrojni cirkovi pod Orjenom i Buganja gredom sa severa
(Sl. 1. Mnogobrojni cirkovi pod Orjenom i Buganja gredom sa severa)

U visoke planine spadaju Alpe, Pirineje, Kavkaz, Himalaja, Rocky Mountains itd. Balkanske planine samo delimično ispunjavaju definiciju, koja traži sledece atribute:

1. da se planina izdiže iznad snežne granice što omogućava formiranje glečera, ili da su takve postojale za vreme pleistocena.

2. da je izražen alpinski vegetacioni prostor iznad šumske granice.

3. da između šumske, i ako postoji snežne granice, vladaju solifluvidijalne procesi.

4. da se prostor odlikuje strmim nagibima i da je relativna relijefna energija veća od 500 m.


Na Orjenu je vegetacioni alpinski prostor formiran na svim većim vrhovima i grebenima. Solifluvidijalne procese kao posledice dnevnih zaleđivanja i odleđivanja zemljišta su zapažene uglavnom na severnim stranama Jastrebice, Buganjske grede, Reovaćke grede, Pazue i u Pavlovaćkom dolu ispod Zubaćkog kabla. Sipari su najmarkantnije posledice tih procesa. Relijefna energija, koja dostiže absolutnu vrednost od 1893 m, a relativnu od 650 m na horizontalnoj daljini od 1 km, takođe bi odgovarala za svrstavanje Orjena u visoke planine.

Glacijacija:

Jedino što bi Orjenu oduzelo to priznanje je nedostatak glečera. Poznato je da glečeri na Balkanu nepostoje. Ali ih je bilo pre 20 000 godina. Glečeri su oblikovali svojom velikom masom i energijom planine poput Prokletija, Durmitora, Pirina, Rile, Prenja i Orjena.Veliki nemački geograf PENCK (učitelj CVIJIĆA) je 1899 ustanovio da je Orjen za vreme plajstocena ležeo 700 m iznad snežne granice. Tako su se razvili veliki glečeri koji su silazili do samog ruba Boke Kotorske. Glečeri su ostavili niz tragova kao cirkove, morene, valove i mutonirane stene. Glečerski valovi formirani su u Reovackom i Dobrom dolu. Imali su duzinu od 10 km i zavrsavali se velikim terminalnim morenama. Subrin amfiteater je po geomorfološkoj evoluciji specifični cirk lavinskog tipa. Takvih danas ima u zapadnim Alpima, Kavkazu i Himalaju.

Sl.2 Pleistocenska glacijacija zapadne strane Orjena prema Vrbanju
(Sl.2 Pleistocenska glacijacija zapadne strane Orjena prema Vrbanju)

Prema iztrazivanju orjenske glacijacije ledena masa je dostigla veličinu od 109 km² i debljinu do 350 m. Nekadašnji glečeri i danas utiču na ekologiju Orjena. Razlog se nalazi u činjenici da Orjen pripada reonu sa najizraženijim vantropskim karstom. Ovakav kvanti- i kvalitativano razvijeni karst ima «nepovoljne» osobine.

- Prvo današnje subtropske klimatske prilike, koje vladaju na Orjenu, ne dozvoljavaju mogućnost formiranje drenažnih sistema sa manjim i većim vodotocima. Ceo talog ponire i gravitacijskom snagom se spusta u dubinu do barijernih slojeva. Posledica je zemljišna aridnost predela.

- Drugo je spori i slabi razvitak tla. Ako se izuzme crvenica koja je fosilnog karaktera i formirana je pre nekoliko miliona godina, na kompaktnom krečnjaku pod subtropskom klimom dubljih zemljišta nema. Samo kad dođe do jaćih translokacija poput klizanja nađu se i duboki slojevi zemlje. Čisti krećnjak sa više od 95 % CaCO3 kao dinarski, nedozvoljava da rezidualni minerali, kojih ima jako malo, ostaju kao neorganična baza u zemljišnoj evoluciju.

Zemljište:

Ako početni substrat nije kompaktna stena nego već poput sipara ili nanosa sastavljen od izlomljenog kamena pedogenesa ima i poput ćistog krećnjačkog substrata bolje uslove. Takvih nanosa na Orjenu ima tamo gde su bili glečeri. Morenski nanosi nekarstifikuju a kapilarno i adsorpcijarno drže znatne kolicine vode. Razlog da morene nekarstifikuju je u velikoj primarnoj poroznosti što uslovljava da se korosivni procesi koji stvaraju pravi karst poput škrape, jame i itd. nemogu formirati. Nesumljivo su morene najbolje base pedogenske evolucije na karstu.

Sl. 3 Vrh Vucjeg zuba sastavljen od jako ubranih mezozojiskih sedimenata
(Sl. 3 Vrh Vucjeg zuba sastavljen od jako ubranih mezozojiskih sedimenata)

Na Orjenu visoke šume rastu iskljućivo na takvim substratima. Nekadašnja, doduše borovima pošumljena morena kod Kamena spada u ovakve lokacije ali i sve ostale morene svih 17 orjenskih glečera od kojih je samo u Vrbanjsko polju silazilo 4. Na ostalim primorskim planina ovakvo zaljeđivanje nije bilo i nema ni blizu qualitativno sličnih staništa.

Ostalo zemljište je jako skeletirano i pripada planinskim crnicima (buavica, rencine). Planinske crnice bogate su humusom. Zbog plitkosti nisu povoljne za šume. Laborantne analize orjenskog zemljišta pokazali su da zemljište na morenama ima ph vrednost od 4.5 (kiselo) do 7 (slabo basićno). Dobro je snabdevano azotom i ima dovoljne količine gline. Glina je presudni faktor hranljivosti zemljišta. Dubina horizonta je veća od 1m što olakšava da za vreme letnjih suša vegetacija dođe do vode.

Klima i vegetacija:

Ledeno doba je imalo još jednu veliku posledicu. Za više od 2 miliona godina koliko je trajalo, izmenio se živi svet. Biljke i životinje, koje se nisu mogle prilagoditi teškim uslovima promene klime su isčesele. Tako živi svet na Orjenu još uvek nosi pečat dobijen u vreme glacijacije. To je razumljivo ako se realisuje da se ledeno doba završilo samo pre 10.500 godina. Zadnji glečer se sa Orjena povukao pre 15.000 godina. Ostale su neke biljke koje su inače iz arktičnih krajeva našle utočiste na najvišim vrhovima. Takve glacijalne relikte nađene na Orjenu su Dryas octopetala (retko na Jastrebici), Leontopodium alpinum (naveden u literaturi), Hieracium villosum, Betula pendula (tek 2002 nađena na Veljem letu).

Sl. 4 Klimatski diagram Crkvice (1930- 1961)
(Sl. 4 Klimatski diagram Crkvice (1930- 1961))

Pre forsiranom dizanju preko zimi hladnih dinarida, dolazi do kondensacije i do najobilnijih padavina u evropi. Snežni pokrivač traje na Bijeloj gori i više od 140 danaVeliki oceanitet uslovljava dominaciju bukovih šuma koje u čistim satojima dominiraju monatni pojas. Na dubljim zemljištima bukva onemogućava drugim drvećima da se naseljavaju. Tek u nešto hladnijim krajevima Bijele gore uspeva i jela da konkuriše. Jela je jedini izuzetak da uspeva i na jako zasenjenim mesitima i ima duži vek od bukve. Stare jele dostižu starost veću od 300 godine a munikina stabla starija od 500 godina nisu retkost. Jako istureni teren daje muniki mogučnost za opstanak. U nižim zonama submediteranske vrste zamene bukvu. Te šume su bogatije vrstama ali zbog blizkosti naselja jaće devastirane. Javor gluvači, beli i crni grab, cer, makedonski hrast i druge stvaraju šume bogate žbunima. Najlepše su razvijene kod Knežlaca i u Jasenovom dolu. U prizemnoj flori dominiraju termofilne biljke a naroćito ima mnogo vrsta orhideja, divlju lalu i šumaricu.

Vegetacione zone:

Zonacija je redosled vegetacionih formacija koje se menjaju na vertikalnom i horizontalnim profilu. Na Orjenu u 4 klimazonalnim visinskim pojasima ima šest vegetacionih formacija koje spadaju u dve velike evolucione grupe: mediteransku i evrosibirisku. Vegetacione klase su obeležene svojim latinskom imenom, a stub na levoj strani pokazuje kojoj klimatskoj zoni pripadaju.

ME= meridional (subtropska zona, uključuje i supra-mediteranski pojas)

NE= nemoral (umerni kraj, listopadna zona)

BO= boreal (kraj taige, četinarska zona)

AL= alpin (kraj tundre, zona alpinskih travnjaka)

na slici ispod su izdvojene jelove formacije. Jelka je najvrednije drvo šumskih kompleksa i prisutna je samo na severnom delu Orjena u Bijeloj gori (Sl 6). Tu sa bukvom naseljava morene.

Sl. 5 Vegetacijski profil kroz Orjen sa izdvojenim jelovim kompleksima
(Sl. 5 Vegetacijski profil kroz Orjen sa izdvojenim jelovim kompleksima)

Unutar šuma jela naseljava u ćistim sastojima ili sa munikom i crnim borom jako izlomljene stene. Iznad šume je alpinski reon koji je najistureniji vetru (bura, jugo). Poneka munika dospeva i na najviše vrhove. Alpinski prostor je ekološki najkritićniji pojas. Biljni svet raznim adaptacijama uspeva da izdrži snažni vetar, niske temperature, pojačano sunčevo zračenje i kratki vegetacioni period.

Komparativne analize između Velebita, Biokova i Orjena pokazale su da je Orjen najraznoličija primorska planina dinarida. Centar je illirskog endemisma, a neke biljke ograničene su strogo na ovaj masiv.

Slika koja se nalazi ispod je snimljena u aprilu na Bijeloj gori ispod Pazue i Međugorja. Delovanje lednika je najuočljivije u ljutom izgledu dva izrazito glacijalno oblikovana vrha. Jedan cirk je formiran između njih. Šumske površine sa jelom i bukvom naseljavaju duboko zemljište na morenama. Iznad guste šume pojedinaćne grupe jele i munike na stenama. Najviši delovi su pod snegom ili, ako teren nedozvoljava zadržavanje snega, izdižu se prave alpinske litice sa specijalizovanom vegetacijom. Sneg ima pozitivan efekt na vegetaciju. Štiti od jakih mrazeva a dozvoljava i retensiju vodenog taloga u vegetativom periodu. U vreme snimanja vegetacija je već u veliko krenula samo bukove sume olistaju kasnije. Što krasi proleće su razne vrste šafrana (Crocus dalmaticus), Livadski procjepak (Scilla litardierei), Muscari bortryoides, Erythronium dens-canis, Nježna kockavica (Fritillaria gracilis). Kad bukova šuma olista proleće je savrseno ali u nešto višim svetlijim jelovim i naroćito munikovim šumama se ponavlja ovo doba. Tu pripadaju značajne alpinske vrste koje krase, svojim raznoličjem, predele. U subtropskim krajevima je razlika izmedu severnih i južnih ekspozicija najjače izražena.

Sl. 6 Jelovo-Bukove šume na Bijeloj gori
(Sl. 6 Jelovo-Bukove šume na Bijeloj gori )

To se može zaključiti i iz Sl. 5. Južne ekspozicije su suvlje i toplije a severne vlažnije i hladnije. Sredozemni elementi isklujućivo su prisutni na južnim ekspozicijama. Šume prašumskog karaktera nađu se na nepristupačnim mestima sa velikim stablima bukve, jele i munike. Jela je naročito interesantno drvo. Populacija na Bijeloj gori se nekim osobinama razlikuje od ostalih dinarskih populacija sem možda onih na Biokovu. U pleistocenu je došlo do hibridizacije dvaju balkanskih vrsta jele, evropske i grčke. Hibridnih populacija ima naročito u Makedoniji, Bugarskoj i Grčkoj. Detaljnija istraživanja orjenske populacije nisu rađena. Primerci jele su odnesene u botanićki institut Bajrojt. Prašume sa jelom ostale su delimično na Gvozdu i duž grebena od Gumbara do Veljeg leta. Nažalost počektom 60 tih godina poćela je seča u Bijeloj gori pa su znatne količine devastirane. Ostatak i po estetskoj vrednosti i genetičkom potencijalu treba što pre sačuvati.

Sl. 7.       Veliki primjerci jele u Bijeloj gori

Sl. 7.       Veliki primjerci jele u Bijeloj gori
(Sl. 7. Veliki primjerci jele u Bijeloj gori)

Flora:

Flora Orjena je istraživana od 1835 godine. Na početku strani istraživači su najviše unapredili znanje o florističkom bogatsvu. 170 godina istraživanja nisu dozvolili da bi se sve otkrilo. Nepristupačni teren i samo ekskursivne posete nisu dale rezultate kakve pruža detaljno istraživanje. Tako se i danas nađu za nauku nove vrste, kao što je slučaj sa jednim primerkom perunike (Sl. 9). Zabeleženi su dosad neopisane vrste: Acer heldreichii - planinski javor, Saxifraga frederici-augusti, Paeonia mascula - božur, Betula pendula - breza. Velika raznovrsnost flore je posledica položaja između dve florne provijcije, illirske i jadranske, i povoljnih klimatskih i geomorfoloških prilika. Znatna visina masiva omogučava zadržavanje glacijalnih relikta. Na drugoj strani u nižim i južnim krajevima preživeli su tercijarni relikti ledeno doba. Oni su uspeli da u posebnim uslovima, koje pružaju siromašna staništa stena, da izbegnu snažnu konkurenciju «generalista». Ovakve forme predstavljaju Amphoricarpus neumayeri, Moltkia petrea, Corylus collurna, Pinus heldreichii, Acer heldreichii, Paeonia mascula, Taxus baccata.

Sl. 8   Retke Biljke i životinje ekosistema Orjena: Saxifraga frederici-augusti i Acer heldreichii dosad su bile nezabeležene, pri vrhu Veljeg leta (1603m)  najinteresantnijie fitocenose sa perunikom i božurom, jelovo-bukove zajednice su sklonište divljači.

Sl. 8   Retke Biljke i životinje ekosistema Orjena: Saxifraga frederici-augusti i Acer heldreichii dosad su bile nezabeležene, pri vrhu Veljeg leta (1603m)  najinteresantnijie fitocenose sa perunikom i božurom, jelovo-bukove zajednice su sklonište divljači.
(Sl. 8 Retke Biljke i životinje ekosistema Orjena: Saxifraga frederici-augusti i Acer heldreichii dosad su bile nezabeležene, pri vrhu Veljeg leta (1603m) najinteresantnijie fitocenose sa perunikom i božurom, jelovo-bukove zajednice su sklonište divljači. )

Na slici ispod prikazan je primerak nove vrste perunike zajedno sa manjim Iris reichenbachii. Primerci dosad neimenovane perunike su poslate u botaničke bašte u Prag i Zagreb. Treba da se odnesu u Beograd i Bajrojt. Stručni tim radiće najmodernijim metodama na taksonomiji ove biljke. Dosad su poznata samo dva nalazišta na Vučjem zubu i Veljem letu. Verovatno ih ima još na južnoj strani Reovačćke grede ali to ostaje da se potvrdi. Biljka je inače prava alpinska vrsta i pripada grupi plavih Iris pallidi. Florni inventar Orjena nije u celosti poznat i može se samo predpostaviti priličan broj. Lovćen koji nije toliko raznolik i bogat vrstama kao Orjen drži oko 1300 taksona viših biljaka. To je u neku ruku minimum koji zbog klimatskih, geoloskih i geomorpholoskih slićnosti možemo očekivati na Orjenu. Kartografsko prikazivanje ekositema Orjena Sl. 10 je početno urađeno satelitskom klasifikacijom. Treba doduše snimiti na terenu fitocenoške zajednice. Taj posao bi tražio višegodišnje ulaganje značajnih institucija zemlje. Dosad za to nema puno perspektive ni interesovanje zvaničnih strana. Sopstvene rezultate fitocenološkim snimajnem u Bijeloj gori biće publikovani iduće godine. Za sada je to i jedini moderni rad koji obuhvata vegetaciju Orjena. Ne treba da ostane tako.

Sl.9 Nova forma Perunike sa Orjena (levo Iris reichenbachii, desno novi takson)(Sl.9 Nova forma Perunike sa Orjena (levo Iris reichenbachii, desno novi takson))

Sl. 10 - Klasifikacija vegetacije na bazi satelitskog snimka

Sl. 10      Klasifikacija vegetacije na basi satelitskog snimka

Pavle Cikovac

design by INS